Рјечник у смислу поријекла. Лексички систем савременог руског језика. Нове речи

Руски језик, као и сваки други језик, има свој лексички систем, који се формирао током не само векова већ и миленијума. Састав вокабулара има другачије порекло. Исолирај у њему и рођени руски, и позајмљиване речи. Граммарски речник и порекло ријечи се проучавају у школи, као и на филолошким факултетима.

Основни појмови

Руски језик има богат лексички систем, чија је формација почела у неолитској ери и наставља се данас. Неке речи нестају из активног речника језика, постају архаизми, други, напротив, продиру у наш говор, постају његов саставни део.

У систему језика, речник са становишта поријекла је подијељен на позајмљену и примордијално руску. Аборигинални руски речник је око 90% целокупне лексичке композиције. Остатак се односи на позајмљену. Поред тога, сваке године наш речник се попуњава новим ријечима и концептима који настају као резултат научног и технолошког напретка.

Аборигинал Руссиан воцабулари

Главни слој је изворно руски речник. У овој групи разликују се следеће подгрупе, у корелацији са развојним фазама развоја не само језика, већ и самих људи:

1. Индоевропски вокабулар.
2. Све-словенска.
3. Стари руски.
4. Заправо руски.

Речи које су се појавиле у овим периодима чине основу, кичма нашег речника. То је његово и требало би прво размотрити.

Индоевропски период

Првобитно руски речник са становишта поријекла датира из неолитског периода. Период карактерише присуство једног, заједничког прото-језика - индоевропског, који је функционирао око ИИ миленијума пре нове ере. Речи ове групе укључују имена животиња, концепте за означавање сродства, хране. На пример: мајка, ћерка, вола, бик, месо и други. Сви имају сагласно усклађивање на другим језицима. На примјер, ријеч мајка има сличан звук на оба енглеског језика ( мајка ) и њемачки ( муттер ).

Све-славонска сцена

Обични словански речник појавио се шести век наше ере. Наслеђени су из различитих племена која живе на Балкану, централној и источној Европи.

Речник овог периода односи се на лекицо-семантичке групе, које се користе за означавање имена делова тела, животиња, природних феномена, временских интервала, биљки и цвијећа, имена дијелова зграда, алата. Најџљивији примјери речника, сачувани из овог периода: храст, липа, јелка без брашна, дрво, лист, просо, јечам, лубеница, кука, кућа, надстрешница, склониште, пилетина, гуска, квас, желе. Речник овог речника је инхерентан углавном слованским народима.

Стари руски период

Стари руски (или источлвански) речник продрмао је у наш речник током насељавања Словена на територији савремене Европе, око КСИ-ИКС вијека. Ту припада и период формирања формирања стања Кијевског Руса, односно ИКС-КСИВ вијека. Постоје речи попут доброг, плавог, ујака, чипке, финцх, веверице, четрдесет, деведесетих, данас.

Ове речи такође карактеришу присуство везивања у-, ван-, На пример: вод, куцни, заврши, ухвати.

Пронађите вокабулар формиран у овом периоду, можете само на руском, украјинском и белоруском језику.

Период формирања руске националности

Од КСИВ вијека на руском се појави нови граматички речник. Ове речи се појављују након распада старословенског језика на руски, украјински и белоруски језик. На стварне руске речи су попут грумблинга, тапета, рогова купуса, искуства.

Ово укључује све именице формиране са суфиксима-сасх, -совсхцхик, -ство, -сх (а) . На пример: апарат за гашење пожара, припадност странци, националност, чекић . Ово се односи и на прислове на сељачки начин, у јесен , глаголи за тресење, пуцање, забринутост .

Познавајући ове карактеристике, лако можете израчунати речи формиране у овој фази развоја.

Овај период је последњи у формирању главног слоја одговарајућих руских токена.

Задужени речник

Од давнина, руски народ је развио не само трговинске и културне везе, већ и политичке и војне. Све ово је довело до лингвистичког задуживања. У Русију, реч у лексичком систему језика се променила под његовом акцијом и постала део њеног речника. Позајмљене речи су у великој мери обогатиле руски језик, довело је пуно нових у то.

Неке речи су позајмљене у потпуности, неке су се промениле - примили су првобитно руске суфиксе или префиксе, што је на крају довело до формирања нове речи, већ од руског поријекла. На примјер, ријеч "компјутер" је ушао у наш лексикон без промјена, али се ријеч "атомист" сматра првобитно руским, јер је формирана из позајмљене ријечи "атом" у примордијалном руском ријечном моделу формирања.

Издвајати задуживање са слованских, као и турски, латински, грчки, њемачки-романски језици, који укључују енглески и немачки, италијански, шпански, холандски.

Старословенски

Након прихватања хришћанства од стране Русије крајем 10. вијека, многе ријечи су на руски. То се догодило због појављивања црквенословенских књига у Русији. Старославенски или Стари бугарски, црквенословенски, језик је користио низ слованских држава као литерарни писани језик, који се користио за превођење грчких црквених књига.

Из ње на руски су дошли црквени изрази, речи које означавају апстрактне концепте. То укључује свештеника, крста, моћи, катастрофе, пристанка и многих других. У почетку, ове речи су коришћене само у писаном, књижевном говору, али су на крају продрле у орални.

Ријеч црквенословенског језика са становишта поријекла има сљедеће значајке:

1. Такозвана некомплетност у корену речи. На пример: капија или затвореник . Истовремено, пуне верзије ће бити пуне капија .
2. Комбинација железнице у коренима речи. Живописан пример је реч ходање .
3. Присуство у речима сагласне н , на примјер у освјетљавању ријечи.
4. Вовел е на почетку речи и прије тешке сагласности: јединица .
5. Силлаблес ла-, почетак речи. На пример: руку једнак.
6. Присуство конзола је , на примјер, могуће . На пример: да отплати, прекомјерно.
7. Суффикес -стив-, -усцх-, -иус-, -асцх-, -јасх-: сведени, спаљивање, таљење.
Делови првих Божјих ријечи су добри, зли, грешни, душа-добри: Бог-страх, зло, благослов.

Ове ријечи се данас користе на руском. Међутим, мало људи сумња да заправо именовани лексеми нису изворно руски и имају иностране корене. Посебно често се могу наћи у библијским текстовима, радовима класика руске књижевности.

Пољски лекемес

С обзиром на питање какав речник има са становишта поријекла, не може се помоћи приклањању позајмица са пољског језика, који је почео у 17. и 18. вијеку. Са западнословенског језика, речи као што су останак, маловат, зец, перивинкле, џем су продрли у наш . Вреди напоменути да су допунили залиху не само руског, већ и украјинског, белоруског.

Грчко задуживање

Значајан слој позајмљеног речника је грчки. Да би продрли на наш језик, почео је у периоду слованског јединства. Најстарији лексички "поклони" укључују речи попут собе, кревета, котла .

У периоду од ИКС до КСИ вијека позајмљене су сљедеће ријечи: анатема, анђео, математика, лампа, историја, филозофија, нота, купка, лампа . У каснијом периоду позајмљене су речи из речи из области уметности и науке: комедија, анапаест, логика, аналогија и многи други концепти који су чврсто утемељени у терминолошком апарату најсавременијих наука.

Треба напоменути да захваљујући утицају Грчке и Византије речник и фразеологија руског језика знатно обогаћују. Међутим, утицај ових земаља на себе осећао је не само таква наука као што је филологија, већ и математика, физика, хемија и уметност.

Латински језик

У периоду од КСВИ до ВКСИИИ века руске речи укључују латинске речи које су обогатиле лексички фонд у области научне, техничке, социјалне и политичке терминологије. Улазе углавном преко украјинског и пољског језика. Посебно је снажно допринио овом развоју образовања и науке, као и историјским и културним везама ових земаља.

Од Латинске до нас дошли су такви познати концепти као одмор, канцеларија, редитељ, публика, школа, процес, јавност, револуција и други.

Туркик језик

Дуго смо прошли кроз наше путеве са Тартарима, Турцима. Такве речи као што су бисер, перле, каравана, новац, базар, лубеница, хаљина, магла, шарана , имена одела коња долазе са турског језика на руски: цхали, залив, браон.

Претежно, задуживање је дошло са татарског језика. Повезан је са трговинским, културним или војним везама које су постојале између наших народа неколико стотина година.

Скандинавски језици

Веома мало задуживања са скандинавских језика - шведски, норвешки. Инфилтрирали смо у раном периоду због трговинских веза које су постојале између наших народа чак иу предхришћанском периоду.

Најизразитије речи које су продрле у руски лексички систем: имена Игор и Олег , имена производа - харинга, потода, кука, јарбола и клевете.

Западноевропски језици

Порекло речника савременог руског језика, његов развој такође је уско повезан са низом европских језика. После реформи Петра И, у КСВИИ-КСВИИИ веку, руски језик укључује лекеме са западноевропских језика.

Из њемачког је дошло до ријечи на нашем језику за војни, комерцијални и кућни речник, науку и умјетност: рачун, седиште, корпорација, кравата, штапић, одмаралиште, пејзаж.

Холандски "дели" са руским наутичким терминима: бродоградилиште, лука, пилот, флота, морнар . Морски појмови су такође долазили из енглеског језика: мидсхипман, бриг.

Из енглеског су били у наш лексички систем и такве речи као што су бојкот, тунел, фудбал, спорт, финиш, колач, пудинг.

У двадесетом веку постоје речи из техничке и спортске, финансијске, комерцијалне сфере, уметности. Нове речи, у то вријеме допуњавале наш лексички систем: рачунар, датотека, бајт, прековремени рад, брокерско, лизинг, талк схов, трилер, брифинг, импимацхмент.

У 18. и 19. вијеку ријечи француског језика - наруквица, гардероба, прслук, капут, бујон, кутија, тоалет, батаљон, гарнизон, глумац, игрица, режисер - такође продиру у руски језик .

Из италијанског и шпанског на руски су дошли музички термини из сфере уметности: арија, тенор, либрето, соната, карневал, гондола, серенада, гитара.

Сви они и даље активно функционишу у нашем лексичком систему, а ми можемо рећи из речника о томе одакле и како су дошли.

Неологисмс

У садашњој фази, лексички систем руског језика допуњује се новим речима. Они улазе у језик појавом свежих концепата и појава. Када се појави неки предмет или ствар, појављују се нове речи за њихову ознаку. Они не уђу одмах у активни речник.

Већ неко време реч се сматра неологизмом, онда постаје уобичајено и чврсто улази у језик. Раније је речима - неологизми били пионир, члан комсомола, астронаут, Хрушчов и тако даље. Нико их неће сумњати у неологизма.

Речници

Да би проверили који речник се користи на овај или онај начин са становишта поријекла, може се односити на етимолошке рјечнике. Они детаљно наводе порекло ријечи, његову почетну етимологију. Можете користити школске и кратке етимолошке речнике које је уредио Н. Сханскии, "руски етимолошки речник" од стране А. Е. Аникина или "Етимолошки речник" од стране ПА Крилов и други.

Да бисте сазнали значење страних речи које долазе код нас са страних језика, можете користити прекрасан "Речник страних ријечи" који је уредио Озхегов.

Студирати у школи

Рјечник у смислу порекла и употребе се обично проучава на курсу руског језика у делу "Лексикологија и фразеологија". Највећу пажњу посвећује овој теми у разредима 5-6, а такође и на 10. мјесту. Ученици сазнају порекло ријечи и фразеолошких јединица, њихово значење, науче их разликовати, раде са различитим рјечницима.

У неким случајевима наставници могу спровести читав изборни предмет, ваннаставне активности посвећене проучавању порекла речи.

Који материјали се могу користити за проучавање теме "Речник у смислу поријекла"? Табела са класификацијом и примерима, текстови на различитим језицима, који садрже речи позајмљене са руског језика, речници.

Студирање на универзитету

Нарочито речник се детаљно проучава са становишта поријекла на универзитету, на филолошком факултету. На ову тему су дате неколико сесија на предмету "Лексикологија и фразеологија савременог руског језика". У практичној настави, ученици разређују различите текстове, проналазе у њима изворно руске и позајмљене речи, класификују их, раде са речницима. Идентификовати и стилске могућности позајмљених, застарјелих речи.

На предавањима и семинарима разматра се класификација речника по пореклу, употреби и функционисању на савременом руском језику. Овакав приступ омогућава студентима да заинтересују, да најопасније савладају понуђена знања о предмету који се бави студијом.

Закључци

Било која реч у лексичком систему језика има своју историју и порекло. Неке речи већ дуго функционишу на нашем језику, чак и од времена када је функционисао један индоевропски језик, други су нам дошли у различитим временским периодима са слованских или европских језика, док су се други појавили током развоја савремених информационих технологија.

Разумевање историје појављивања одређених речи помоћи ће нам не само да разумемо њихово дубинско значење, већ и да пратимо развој културе наше земље у овом или онај периоду.