Русински језик: карактеристике и класификација дијалеката

Русински језик - читава група различитих дијалеката и идиома, заједничке међу етничким Русина, који су живели у Украјини у Карпатима, у источној Словачкој и на југоистоку Пољске. Такође, представници народа који живе у неким деловима Србије, Хрватске, Мађарске, па чак и у Канади и Сједињеним Америчким Државама.

У наше време, према статистици, број Русина је око један и по милиона људи. Русински језик сличан руски, украјински и белоруски, јер се односи на исте језичке групе.

мишљења лингвиста

Тај језик је један од званичних језика у Војводини - аутономна покрајина Србије на северу Дунава. За сада не постоји консензус о томе да ли можемо претпоставити русинском језику независно. Украјински лингвисти, међутим, као власти не признају Русине као посебна етничка група, сматрајући их етнографских група Украјинаца и њиховог језика - дијалекта Украиниан. Међутим, не тако давно, у 2012. години, што је усвојила резолуцију, према којем је русински постао језик малих народа Украјине.

Наравно, два сродна језика који постоје на територији једне земље, ће бити сличан. Ово је нормално. Изузетак није, и русински језик. Речник тога, међутим, у много већој мери него украјинском, испуњеном тсерковнославианизми. Специфичност тога је присуство Полонисм, словакизмов, Германисма и мадиаризмов. Многи лексичке елементе мађарском преселио се на русинском језику.

Историја сукоба

У 19. до средине 20. века на русинском културном друштву којим доминирају три трендовима. Као што је предложено је био књижевни језик за увођење Руски русофилске, Украинопхилес, односно, украјински. Трећа група је одржала покушаје књижевни језик образовање Русин је.

Током ратних година Мјехов био под мађарском окупацијом, и Поткарпатје друштво наука је одиграо велику улогу у културном развоју региона. У првој години рата је објављен "Граматика русинског језика", чији је аутор био др Иван Гараида - наставник, преводилац, издавач, лингвиста и васпитача. То је био тај који ствара књижевни Субцарпатхиан русински. У том језику, у наредним годинама у региону објавила часописе, новине и књиге.

језик права

Упркос чињеници да је у послијератном периоду у ПОДКАРПАЦИЕ активно култивисаног књижевног украјинског језика, то није ухватио на између Русина. Осим тога, развој украјинске фонетске писања постао за многе људе у великом проблему, у вези са којима постоје још многи Трансцарпатхиан Русини себе не сматрају Украјинце.

Упркос свему томе, после рата у Трансцарпатхиа званичника да је то само украјински, мада Војводине књижевни русински је усвојен још у двадесетим годинама, а прва граматика је објављен 1923. године.

Још увек се не формира заједнички књижевни русинском језику. не могу бити потребни преводилац за разумевање различитих дијалеката - заједничка суштина текста може се разумети ни не говори језик (у складу са сазнањима других Источне словенске, руском, на пример), али то није довољно за пуну перцепције књижевног дела.

Главни дијалекти

У Трансцарпатхиан региону Украјине, а у делу Прешов региона у сјевероисточној Словачке, такозваних обичних Поткарпатје Русински дијалеката, који, заузврат, су подељени у Веркховински и долинианские. Долиниански црусхед на западној (лематски) и југозападу (лисхатски или мараморосхски). Лематски дијалекат заједнички на западу североисточној Словачкој. На лисхатском дијалекту говори Русине који живе на територији Тересва долине на истоку западно од долине Рики.

У Транскарпатске у Воловетс и Мизхгириа подручјима дистрибуира Верховина дијалекту, што је нешто између и долинианским боиковским.

Лемко дијалект је сада у Словачкој на јужној страни Карпата. Неки Лемко себе сматрају Украјинци и њихов језик - Украјински дијалект. Други део себе идентификује као посебан народ.

karakteristike

Русинском језику, од којих је историја толико необично у изгледу, апсорбује много нијанси, карактеристика дијалеката заједничких у пограничним подручјима.
Постоје две врсте самогласника и Е, који је примећен у древном језику, као и у већини северних дијалеката. У подкарпаторусинском "Е" се изговара на исти начин као што је на руском, ако иза њега је тешко сугласник (небо, Сало дерево), али ако иста самогласник се суочава омекша сугласника звучне промене карактера. Језик у свом изговору је близу пред небу, и усне протезао као звук "и". Тренутно језик артикулација напон, и самогласник "Е" поприма сасвим другачији звук, звук је чврсто, уска, као што је у немачком речи види.

Такође, две варијанте изговора могу имати звук "О". У нормалном верзији, он се не разликује од руског или Чешке "о", али пре него меки сугласници се изговара са продуженим уснама, претвара крст између "О" и "У".
Лабиал сугласници "П", "Б", "Ц", "М" у подкарпаторусинском изрекао ублажавање, ако желите да меко горе описано за њима "на". Дентал вокали "т", "д", "н" испред самогласника није потпуно ублажена, али су полу-меки, али "ц" и "з" су мекани.

други звуци

С обзиром да је лабијално "у" изговору је мекан, то је постепено и нестао у потпуности. Све карпатске дијалекти реч "свети" је проглашен "сиати" у западном дијелу и као "сиати" међу источне групе дијалеката.

Али то је звук "а" чувати одвојено од "и". Од дијалекти Украјински подкарпаторусински различитих изговора речи које се завршавају са "Аиу", на пример: "Дава" уместо "давања" и "знав" уместо "зна" у трећем лицу множине правилу се одржава (давут, знавут).

Ево неке функције специфичне за русинском: написане у напоменама и (олаиити, доиити), присуство звуга Т ', јединствена комбинација слова "ЛН" (горњи, трећи). Вовратние заменице на том језику су произведени употребном честице "КСИА", који се додаје након заменица (наи Ид ус смилинг бацк). Ово су главне карактеристике које разликују на русинском језику.

Историја признања

Као што је већ поменуто, Подкарпатское је била окупирана од стране Мађара, а 1939. на русинском језику је подржан од стране окупационе владе. Они су веровали Русински мадиаронов русифицированним Мађара. Овај пут може бити позван на одређеној мери цветања русинског језика: Публикација "Граммар русинског језика", објављене књиге, штампане новине и часописи. Међутим, у 1944. постоји веза Пидкарпатииа РСБ и совјетска влада забрањује културне и образовне активности које су Русине. Они признају само малу етничке групе у Украјини, и њиховом језику - дијалекта, упркос чињеници да је у Југославији Русини су званично призната као засебна народа.

Ланд оф тхе совјета

Само у 1991., након пада комунизма, земље које су део СССР, постепено препознао Русине као народ. У Пољској, Словачкој, Мађарској, Чешкој, Румунији и Русији русинском подршку у културном и образовном пољу, а више од двадесет година Русина признат Украјина.

Занимљиво је да је реч "Русински" је познат већ дуго времена. Чак иу Љетопису ове етноним се зову људи који живе у Русији. Реч седам пута у уговору између Олега и Грке, датинг 911г. Од 13. до 18. века тзв Украјинце и Белоруси. У Литванији и Пољској, а Русини зову било ког становника који исповеда православље и разговарали на неком Исток словенском језику или дијалекту (Пољаци и Литванци су били углавном католици).

До 1945. године није било придевски "русински", користи уместо "руска" (отуда и назив књиге "граматике русинског језика"). Након рата, реч "Рушка" стекао значење "руски", који се огледа у русинском говори и књижевни.

Студија русински

Ова занимљива архаичан да ће сигурно привући пажњу. Постоји много песама које су и даље певају Русине на матерњем језику, тако да, за почетак, можете да дођете до њих. Било средње Источно словенски језик није тешко научити на русинском језику. Само Помоћ се може наћи на релевантним изворима информација, али више од помоћи заједници у друштвеним мрежама посвећеним русински, који комуницирају директно са изворним говорницима, и уче од њих.

Поред тога, узимајући путовање, можете провести неко време у месту где говоре русински. То ће дати брз почетак у учењу језика, омогућиће дигест фонетске карактеристике. Али, пре него што заузимају обуку, неопходно је утврдити дијалект као још увек не постоји заједнички књижевни русински.