Правила имена децлинатион на руском језику

Често, у обичном разговору, током расправе разних познатих људи, клањамо њихова имена, не баш одражава на томе, јер су склони уопште. А ако у пријатељском разговору није толико важно, онда, на пример, у пословној документацији такве нијансе на уму је потребно. Постоје одређена правила деклинације имена на руском језику.

Да би се избегла забуна, вреди запамтити школски програм Руски језик, који укључује студије случаја. Узмимо пример стандардног руског презимена Сидоров и да ће опасти како у мушке и женске у:

Номинатив (ко?) - Мазда (м) Сидорова (е);

Генитив (кога?) - Сидорова (м) Сидорова (е);

Датив - Сидоров (м) Сидорова (е) (ко?);

Акузатив (ко?) - Сидорова (м) Сидоров (е);

Инструментал (од кога?) - Сидоров (м) Сидорова (е);

Препоситионал (за кога?) - око Сидоров (м) на Сидорова (е).

Презимена као горе, најлакше увјерити. Али постоје имена која немају суфикс, као што су Мисхка, Лановои, Толстоја, оклопа.

Правила децлинатион имена овог типа су исти као придјева, то је тачно онда писати: Лановии, Лановои, Лановои, Лановои, Лановим на ЛАН. Женско презиме ће звучати Лановаиа, дебелим, оклопа и тако даље. Н. Како имена придева су одбили и имена завршавају на -ски, -тски, -скои, -тскои, -ЕВ, -у, -ин, Фемале .

Ако међу пријатељима је човек на глатку презиме Цхеремних, Мали и т. Н. Не заборавите да је ово име замрзнутом облику, који не лук. Правила имена децлинатион забрањују намамили имена страног порекла који се завршавају на Њихова, -у, -с, -с. Није склон, тако да на крају у -иаго, -аго. Једноставно речено, типична имена руског порекла требало би да опадне као придеви, али атипично и страних - као именица.

Међутим, постоје имена завршавају на -О. На пример, Шевченко, Приходко, фок, Макаренко. У том случају, правила деклинације мушких имена, као и жене са таквог раскида, предвиђено је да се такви називи нису склони ни у једнини или у множини. Исто тако, не мршаве женска имена завршавају са тх, Б или сугласника. Ово је нула крај, а такви називи могу ослонити само ако припадају човеку. На пример: "Дај Владимиру Власиуку" и "Пасс ову Наталиа Власук" или "позива Сергеиа Матскевицха" и "Позови Веронику Мацкевич".

Ако мушки презиме завршава на -а или Н (Пан, главобоља, Маиборода), правила дозвољавају да промените имена на крају деклинације. На пример, Боб Сорока, Васеи Сорока, Басил Сорока, Васхуу Сорока и м. П. Страни иста имена која се завршавају на самогласник (Думас, Хуго, Страдивари Россини) изазивају немогуће. Правила деклинације имена не дозвољава да промените ове или, ако су нескладу, изазивајући неприкладан или удружење у складу са именом место или лично име. На пример, имена попут кнедле, Гордеи, Донетц, Гус, остају непромењени у сваком случају као независно од тога да ли припадају мушкарца или жену.